 |
| Три чуке |
Поштовани,
Моје име је Александар Панић, рођен сам и живим у Пироту, ожењен сам, отац двоје деце, запошљен и радим у административној служби Здравственог центра Пирот. Као грађанин Пирота и неко ко је читав свој живот упућен на боравак у природи и може рећи да је на најпрактичнијим примерима сагледао њене одлике као и законитости и односе коју у њој владају, имам обавезу и право, да Вам овим писмо укажем на могуће негативне аспекте које би усвајање Просторног плана заштићеног природног добра Стара планина са имплементацијом пројеката изградње малих хидроелектрана могла имати на непосредно и шире природно окружење а самим тим и на квалиет живота и перспективе општине Пирот и њених житеља.
Стара Планини је громадна планина са правцем простирања северозапад - југоисток, највиши делови планине састављани од најстаријих стена на планети, прекамбијумских сивих шкриљаца, много млађих црвених пешчара и неколико кречњачких појасева који се са пешчаром преплићу у средњим зонама свих водотокова и чине дренажни слој који подземним путевима одводи воду. Ово посебно наглашавам, ...одводи воду, јер путеви чисте воде нису само површински.
Око тих водотокова, чија је мрежа богата али никако није богата количином воде која протиче њиховим коритима, природа је попут зелених појасева развила своје шумске и ливадске састојине. Оне директно зависе од количине воде која токовима протиче и део је укупне доступне воде која својим кружењем обезбеђује несметано одвијање свих фотосинтетских и биохемијских процеса у природи. Биљне и животињске заједнице ове планине стваране су у еволуцији и према климатским синусоидама које се сезонски издижу или падају. Планина је у својој геолошкој и биолошкој историји пролазила и кроз дуготрајније промене осим периодичних смена годишњих доба али оне никада нису могле бити нагле и драстичне попут промена које је способан и спреман да начини човек у само пар година. Живи свет планине је те споре климатске промене прихватао спремнији у сложеном процесу еволуције, која је у својој највећој мери резултат одабира комбинација наследних фактора и утицаја спољашње средине на биљне и животињске врсте кроз дужи временски период. Баш такве брзе и бахате промене, предмет су мог обраћања јавности и њихово најдрастичније оличење јесу планирана прекомерна сеча и огољавање терена за потребе скијашке инфраструктуре, постављање великих туристичких објеката од више десетина хиљада кревета у области са мало или нимало пијаће воде, на теренима који су предмет биолошке и геолошке заштите. Мењање и каптирање водотокова за потребе мини електрана, објеката за водоснабдевање и вештачко оснежавање, уз сасвим извесно враћање огромне количине отпадних вода, такође је веома опасно и потенцијално погубно по ширу заједницу а засигурно по екосистем планине.
2011. година је у неку руку јубиларна када је борба за очување природних посебности у питању. Почела је сада већ давне 1991. са проблемом незаконитих правних и грађевинских радњи на превођењу Топлодолске реке у слив Височице и новонастало Завојско језеро. Ова борба као и тадашње јединство општинске власти заједно су имале резултат у двема одлукама општинске скупштине о забрани поменутих радова, које електроенергетски естаблишмент упорно покушава приказати као „одређене неусаглашене ставове по питању пројектне документације“ и тиме се ставити изнад воље грађана Пирота оличене у поменутим одлукама.
Наставак те борбе дошао је са еколошком, политичком и економском централизацијом Србије и формирањем јавних предузећа која су деведесетих и првих година двадесетпрвог века изродили Мастер план за развој туристичких капацитета на Старој планини. Кршењем закона, узурпацијом и приватизацијом власти и медија, у току је најтежа деградација природе у заштићеном природном добру, које никако није заштићено већ се тај израз користи проформе као својеврстан еуфемизам и правдање за уништавање екосистема попут Јаблачког равништва и Бабиног зуба, који су заштићени законима Републике Србије и важећим међународним конвенцијама о заштити природе. У свој тој ситуацији, која ни изблиза није разрешена иако у свакодневним вестима слушамо тенденциозна оправдања и најаве будућих економских ефеката, план за изградњу малих енергетских постројења на свим водотоковима Старе планине долазе као тачка на укупну деградацију предела од изузетног природног значаја.
Ако за тренутак упоредимо овај проблем се проблемом хиљада дивљих депонија које свакодневно ничу око Пирота и села у којима још увек има живог становништва и представљају видљиви део и оличење нашег менталитета, можемо са сигурношћу рећи да смо срећни што је тренутно највећи еколошки проблем наше општине недостатак васпитања одређеног дела грађанства или једноставно непостојање материјално техничких услова за квалитетно решавање тог сегмента комуналних делатности. Нова регионална депонија, спровођење казнене политике или једноставно добра воља могу тај проблем за само неколико недеља довести на ниво прихватљивог. На другој страни, никаква воља, финансијски услови или накнадна памет не могу помоћи да се грубо поремећена природна равнотежа врати у нормалу. Еколошке промене на Бабином зубу и Јабучком равништу своје најгрубље последице имају у пекомерној сечи шума, уништавањем њихових горњих граница, трајном нестанку неколико десетина заштићених биљних и животињских врста. Шта ће се десити са укупним екосистемом планине када се чак и њени најмањи водотокови сместе у цеви и каптирају у својим горњим токовима, можемо само да наслутумо али слика није ни мало оптимистична. Колико су те промене могли смо видети у првим годинама рада хидроелектране Завој када је старо корито Височице потпуно занемарено по питању испустања биолошког минимума воде а промене се осетиле на екосистему Темштице која је спала само на бујичне воде Топлодолске реке. Термин бујучне воде треба схватити условно и не узимати га као полазиште за размишљање о неком великом протоку и хидроенергетском потенцијалу. Тај термин означава један једини ударни талас високог водостаја насталог отапањем снега у пар недеља марта или априла кога задњх година ионако нема у количинама карактеристичним за ову планину пре само десетак година. Након тога, већ средином маја, воде нестаје у оном обиму који би био позељан за производњу струје а веома скромна количина воде којом сливови Старе планине располажу у процесу еволуције уобличила је и њихов живи свет и свако мењање, скретање, каптирање и пропустање кроз тунеле и турбине мења њен физичко хемијски састав, физичку доступност, позитиван утицај на вегетацију и можда најважније спречавање и прекидање природних токова воде који нису само површински.
Овде се морамо сетити међународног скупа водопривредних организација из 2008. године, одржаног на Планинарском дому крај Пирота где је главни закључак био да ће се сви евентуални велики грађевински радови и промене у сливовима источно од развођа Толодолске и Црновршке реке имати утицај на снабдевања великог природног кречњачког резервоара испод пиротске котлине, потенцијално најзначајнијег природног добра наше општине. Ниаме, радовима Рударско геолошког факултета потврђено је да главна сабирна област тог басена нису платои Видлича и Суве планине, који своје отоке имају у релативно малим изданима по ободу пиротске котлине, већ да је главни снабдевач водом управо област Висока. Шта би се десило у случају пресецања неког од тих путева снабдевања који се очигледно налазе на сударима непропустних шкриљаца и пешчара са великим кречњачким гредама, нико од нас не сме и не може да слути. Са овим бројем и распоредом планираних електрана, путева, цевовода, брана ...до тога ће несумњиво доћи а ако и кад дође и вода иместо подземним настави свој пут новоуцртаним површинским путем, ниво воде у подземном басену пиротске котлине може осим своје озбиљне нарушености, добити нови нижи ниво и за собом повући све површинске издани које Пирот у овом тренутку користи за водоснабдевање.
Ово је најцрњи сценарио последица које на пиротску општину а посредно и на републику Србију може имати амбиција, биолошка неписменост, жртвовање етике и морала на олтару дискутабилних економских ефеката. На страну то што ефекти развоја електропривредних постројења поред неодрживости у погледу економских параметара са огромном ценом уништавања природних вредности у најмању руку имају миноран утицај на развој Пиротске општине. Скроман број нових радних места не могу бити никако надокнада за трајно нарушавање природе и могућ погубан утицај на све житеље општине Пирот. Овакав след догађаја уводи на сцену и својеврсну монополизацију власништва над водотоковима који за сада још увек спадају у прву категорију исправности и припадају грађанима Пирота и Србије. Са помињањем исправности воде за пиће, долазимо до још једне чињенице која се ретко помиње или помиње у свом искривљеном облику. Врло често чујемо да вода пропуштена кроз турбине централа постаје квалитетнија, богатија кисеоником, кинетички ослобођена више темепературе и слично. Чињеница је да уствари, пропустање воде кроз турбине неоспорно мења њен физичко хемијски састав што је у анализи могућности коришћења воде за пиће из воде Завој наговестио и институт „Јарослав Черни“. Над таквом водом потребно је извршити захтевније у скупље хемијске интервенције док би поступак са природном водом искључио чак и процес уобичајене дезинфекције. Вода расхлађена до нивоа своје највеће густине драстично губи могућност апсорпције кисеоника те је и утицај такве мртве воде на живи свет водотокова низводно од постројења електрана лако замислити. У целој ситуацији понашамо се као да поседовањем чисте и ненарушене природне средине не поседујемо ништа а да ћемо њеним уништавањем и стављањем под патронат Електропривреде добити све. Путева за остварење добити је много али се ни држава ни локална самоуправа до сада нису окретали том сегменту економије.
Не тако далеко окружење показало нам је задњих година како се од чисте природе и од једноставног боравка у њој могу остварити значајни економски резултати, остварити добит а струја је роба која се може купити без физичког уништавања природних потенцијали над којима би власници као и до сада били најпре грађани општине Пирот и Србије.
Не заборавимо да неко циљано или случајно већ неколико година заобилази улагање у истраживања или просто интересовање за палеонтолошке трагове на Старој планини који су за сада и потврђено, најстарији на целој планети. Највећи грађевински захвати у вези са малим електранама планирани су у кориту Дојкиначке реке где се и налазе петрографски профили у којима су трагови утврђени. Улазак булдожера и минерски радови засигурно неће водити много рачуна о нечемо што је део можда јединствене збирке фосила и јединственог парка диносаурија на свету. У ситуацији када се Куршумлија дичи објектима еолске и хидро ерозије и подиже један скроман природни споменик на ниво светског чуда, када Кикинда испред свега што има туристички предзнак ставља податак о фосилу мамута и јату зимујућих сова утина (Asio otus) ...Пирот нема ни вољу ни жељу да обзнани и заштити своје природне и историјске драгоцености већ се приклања и поклања свакој идеји која се роди у политичким или економским центрима моћи. Искрено се надам да ће и поред очигледне заинтересованости општине само за инфраструктурне објекте на планини, њена скупштина имати снаге и позитивне енергије да донесе исправну одлуку по питању Просторног плана и плана за изградњу малих хидроелектрана. Тражећи пандан овој ситуацији у породичном животу, како бих Вам што верније пренео своја осећања и ставио Вас у свакодневни миље са којима се сви данас заједнички боримо, проблем заштите Старе планине можете посматрати овако. У кући имате одлично, васпитано, здраво и право дете које је пред животном одлуком, бира школу или занимање. Познајући своје дете очекујете да одлучи нешто што ће бити на Ваш понос а касније на корист друштву: инжињер, лекар, професор, можда добар занатлија, воћар, виноградар, пекар, механичар, официр, ...Нешто од тога прижељкујете, од нечега зазирете али у сваком случају желите да постане поштен и поштован човек. У тој ситуацији долази Вам неко ко ни Вас ни Ваше дете не познаје али је пун савета да је данас најпреча брза зарада, кладионица, естрада, Велики брат, ...можда снимање филмова за посебну публику... Застрашујће али постоји и добра страна, једном својом одлуком или саветом можете помоћи а саветодавца отерати тако далеко да никад више не помисли да саветује ичије дете. Готово исто је и у овој нашој данашњој ситуацији, неко је на једрима политике дошао издалека да мудрује и саветује иако можда на том саветодавном месту неће бити ни колико сутра. Штета коју може да начини неће исправити више нико а Ви већ сутра одлучујете дали ће Стара планина остати времешна достојанствена дама из чијих смо недара сви настали или силиконска ботокс креатура која ће за минуте сјаја, читаву вечност провести у полаганом распадању и смраду. Искоритићу на овом месту речи свог пријатеља и саборца Милоша Поповића: "Некада се о природи бринуло у свакој кући, чак и без очигледне потребе родитељи су говорили деци, не дирај ластавице ни њихова гнезда, умреће ти мајка!" Полуписмени, сиротиња, чиновници, банкари, сви су поштовали то једноставно правило, не дирај природу оличену у птици, страдање ће бити слично губитку мајке.
У нади да ће моје писмо већину Вас покренути на позитивно размишљање, завршио бих своје писмо избегавањем пежоратива и парафразирањем једне, много пута потврђене пиротске изреке. Наиме,... народ Пирота, скрајнут и економски и политички, неко би рекао миран и потишљив, доживео је и претурио преко глава много „мудрих и паметних“ а сва своја јетка и горка искуства преточио је у реченицу „Туђа фекалија, пиротска гурабија“. Искрено се надам да ће међу грађанством и у дому општинске власти бити довољно слуха да својој деци и онима иза њих не оставимо ни једну од тих гурабија.
Александар Панић
У Пироту, 20 децембра 2011. године
Нема коментара:
Постави коментар