Стара планина: помама за оазом

Да ли су гвоздена шума, огољено и еродирано земљиште, влажна станишта уништена урбанизацијом, дренирана каналима за канализацију, водоснабдевање и електричне водове, или исушена ради вештачког снега, осиромашени биодиверзитет и изумрле врсте заиста најбоље што ова администрација уме да остави наследницима и потомству?

Жичара на Бабином зубу, на свега пар метара од зоне најстроже заштите

Фото: Тодор Тодоров, Милош Поповић, Владимир Ранђеловић, Adam Dybich, Иван Меденица

(Првобитно објављено на b92.net пре тачно четиригодине, 27.12.2007. Ово је незнатно приређена верзија, нпр. уместо “пре годину дана” сада стоји “пре пет година”. Данашњи UPDATE је на крају текста.)

Врх Три Чуке: очувани алпијски пашњак са заједницама патуљасте планинске клеке (Juniperus nana) и субалпијске смрче (Picea excelsa).

Пре пет година, тадашњи министар Динкић нагласио је да ће скијалиште Стара планина бити грађена тако да, и поред силних жичара и хотела, остане „оаза здраве животне средине”. На подручју Бабиног Зуба планирано је алпско скијалиште са 40 км жичара и 100 км стаза. На два краја скијалишта планирани су смештајни центри Голема Река са 5000 и Јабучко Равниште са 3000 лежаја.

Но, Парк природе Стара планина је много, много више од потенцијала за ски центар. Планина је право острво с благом: преко 1742 врсте и подврсте биљака (од којих су 160 ендемичне), 213 врста птица, 156 врста дневних лептира, 60 врста сисара и још много, много других. Због богатства биодиверзитета, на листи је важних међународних биљних подручја (IPA), важних међународних подручја за птице (IBA) и примарних подручја за лептире у Европи (PBA), на прелиминарној листи за погранична подручја Биосфере (Man and Biosphere, UNESCO), на листи приоритетних станишта за заштиту под Рамсарском конвенцијом (тресаве), на Емералд листи (подручје значајно за очување европске еколошке мреже), на листи пограничних заштићених подручја у оквиру програма GREEN BELT (IUCN), те на Pro geo листи значајних места геолошког блага у оквиру Европске асоцијације за конзервацију геолошког наслеђа. Али, шта је ту тако посебно?

Сиви соко – рањива врста:Стару планину настањује 5-6 гнездећих парова или 9% националне популације.

Управо се богатством врста процењује вредност и значај неког природног предела. Узмимо птице за пример. Укупни број познатих птица Старе планине је 213 врста, од чега у гнездарице спада 155 врста. Од тог броја, у савремено доба се гнездарицама сматра 147 врста, док су осам бивше гнездарице (претежно осетљиве грабљивице попут орла брадана, црног стрвинара, белоглавог супа, белонокте ветрушке, беле кање). Данас се на Старој планини гнезди чак 59,5% од свих врста које су у Србији редовне на гнежђењу.

А 155 врста птица гнездарица је знатно више него што их има у пет националних паркова Србије: Ђердап 127 врста гнездарица; Шар планина 125; Тара 122; Копаоник 120; Фрушка гора 115 (Пузовић, 1996).

Својим птичјим богатсвом, Стара планина је у националним и међународним оквирима готово јединствена у Европи, па се овај планински комплекс намеће као један од најважнијих европских центара орнитолошке специјске и генетичке разноврсности планина. Отуда је његово очување императив и прворазредни национални и међународни интерес.

Росуља – угрожена врста: не само ретка врста, већ настањује и најређе и најугроженије екосистеме.

У делу Старе планине планираном за прву од фаза „мега ски ризорта“, која се састоји од већ помињаних 8000 кревета, те 40 км жичара и 100 км стаза – односно 840 хектара аутохтоне вегетације искрчене унутар Парка природе; крију се природне целине од изузетног значаја за очување екосистемске разноврсности Србије. То су пре свега две велике тресаве, Јабучко равниште (уништена, на њеном месту је, попут надгробног споменика природној баштини свих грађана Србије - никао хотел Стара Планина) и Дојчино врело, али и читаво подручје око Бабиног зуба заједно са тресавама издвојено је међу локалитете од посебног значаја за заштиту биолошке разноврсности и генетског фонда.

Током последње деценије, популација јаребице у Србији се смањила за четвртину. Настањује управо Јабучко равниште и Сунчану долину, намењене за туристичко насеље и стазе.

У биљним заједницама ових тресава се среће и веома ретка и угрожена врста биљке мухоловке – росуља, која расте на јастучићима водом натопљених маховина чијим распадањем настаје тресетна подлога. Уз росуљу, овде расте и већи број аутохтоних врста орхидеја. Од птица, овде се гнезде шумска шљука (најважнији локалитет у источној Србији), све ређе обична црвенрепка и обична траварка, легањ, шумска сова, јаребица, као и највећи европски детлић, величине вране – црна жуна. Све ове врсте су заштићене и Бернском конвенцијом и Правилником о проглашењу у заштити строго заштићених и заштићених врста.

Тресаве представљају најређе и најугроженије екосистеме који се не могу обновити и код којих је судбоносна ма и најмања промена слозених односа између воде и подлоге, биља и животиња који су грађени хиљадама година – а који се заувек униште за само један дан рада тешких грађевинских машина. У основне факторе угрожавања убрајају се физичка промена терена, праћена развојем планинског туризма и мелиорацијом. А очување тресава је и међународна обавеза наше земље, преузета 1992. године потписивањем Декларације у Рио де Женеиру.

Прва фаза даље предвиђа 3000 кревета на самој тресави Јабучко равниште, па „спа & wатер парк“ и рекреациони центар, потом саобраћајну инфраструктуру са 800 паркинг места и око 20 км асфалта (око 7,5 км између равништа и зуба, плус потпуно нов приступни пут од Темске у дужини од 12 км). А после прве, долази и друга...

Према Динкићевим речима, урађено је сателитско и хеликоптерско снимање Старе планине, које је показало да је могуће изградити и до 200 километара ски стаза. Та дужина стаза захтева приближно 80 км жичара, и када укупну километражу (280 км) помножите са ширином крчевине од 60 м, добијате 1680 ха аутохтоне вегетације која би била искрчена унутар Парка природе.

Жутокљуна галица – угрожена: у ужој Србији се гнезди свега 70-90 парова ове врсте, а на Старој планини се још увек среће по нека птица.

На Бабином зубу су већ направљене прве ски стазе у укупној дужини од 13 км. Посечено је 78 ха столетних букава, шуме на падинама Бабиног зуба су распарчане, а огољено земљиште изложено ерозији. У том подручју се гнезде птице заштићене Бернском конвенцијом и Правилником о проглашењу у заштити строго заштићених и заштићених врста као што су планински попић (балканска подврста субалпина, која има јос само пет станишта у Србији), сиви соко, жутокљуна галица, горска ласта, камењарка, те прелепи црвено-плави кос камењар.

Уколико се реализују планови за ски центар, смањење величина популација и подручја распрострањености птица Старе планине вероватно неће бити мање од 50%, а код неких осетљивијих врста биће и знатно више.

Криласти звончић – вероватно изумрла врста: и када су је Ранђеловић и Златковић открили, ова ендемична врста није била бројнија од једва пар десетина биљака.

Упркос најави да ће Стара планина остати „оаза здраве животне средине”, изгледа да не мисле сви да ће тако и бити. Асоцијација 60 невладиних организације из Пирота, Ниша, Београда и Новог Сада, уједињених у циљу очувања и одрживог развоја Старе планине, каже да је ски стаза на Бабином зубу направљена без претходне студије утицаја на животну средину, упркос негативном мишљењу Завода за заштиту природе Србије и у супротности са шест српских закона, те да је већ однела прву жртву „напретка“: током радова је до изумирања доведен криласти звончић (Campanula calycialata) који је растао једино на том месту.

На Старој планини живи чак 156 врста лептира, од којих су шест угрожених, 37 осетљивих и 21 ретка врста. На слици: копривар (Aglais urticae).

Овај ендемични љубичасти цветић су проф. др. Владимир Ранђеловић и Бојан Златковић открили пре 20 година, а и тада је био изразито малобројан, те отуда стекао међународни статус критично угрожене врсте. Последњих година га ниједан природњак није више пронашао на Старој планини. Једини познати локалитет где је растао је избетониран приликом градње видиковца.

И тако скијаши уживају у чарима планине зими, али скијалишта за њима остају права еколошка катастрофа: обиђите их у периоду цветања биљака и гнежђења птица да сазнате зашто. Управо то је учинио професор Антонио Роландо са Торинског универзитета када је са колегама истражио поприште последњих зимских олимпијских игара на Monte Rozi и Monte Bjanku (тј. падинама Mon Blana са италијанске стране): на 35% стаза нити једна једина птица није детектована, а и тамо где јесу, 70% птица је било изван самих стаза.

Стазе је проф. Роландо описао као девастирану животну средину са које је сва аутохтона вегетација уклоњена или значајно оштећена, док је сађење траве – уколико га је и било – дало веома сиромашан биљни покривач. Утабавање снега на стазама додатно отежава опоравак вегетације и ствара голет. Уништавањем биљног покривача, ски центри започињу уништавање планинских екосистема у најширим размерама.

Не заборавите при том, ми овде говоримо о Европској унији, познатој по поштовању закона о заштити животне средине. На другој страни, у Србији је рекламни слоган за пиво „Закон се мора поштовати“ изазивао једино смех.

Да ли су гвоздена шума, еродирано земљиште и исушени водотокови заиста најбоље што ова администрација уме?

У септембру 2007. влада републике Србије је усвојила Уредбу о утврђивању Програма развоја планинског туризма на подручју Старе планине, којом је прекршено прегршт законских аката: о планирању и изградњи; о шумама; о водама; о заштити животне средине; о заштити парка природе „Стара планина“; и о заштити природних реткости (последња је у међувремену замењена помињаним Правилником о проглашењу у заштити строго заштићених и заштићених врста).

Све помињане биљне и животињске врсте из овог текста су тада биле званично заштићене као “природне реткости”, а данас су све “строго заштићене”, осим јаребице која је “заштићена” врста. И тадашња Уредба о заштити природних реткости, као и данашњи Правилник, изричито забрањују не само узнемиравање или уништавање реткости самих, већ и њихових станишта. Значај Уредбе/Правилника препознат је и потврђен у Уставу Републике Србије, где у члану 89 стоји да је посебна одговорност за то на Републици Србији и јединицама локалне самоуправе.

Ја нисам правни експерт, ја сам само природњак, али некако не могу да се отмем утиску да овде Република Србија прекршила сопствени Устав?

2011 UPDATE (Асоцијација за очување и одрживи развој Старе планине): Чланови Асоцијације за очување и одрживи развој Старе планине пријавили су начелнику републичке урбанистичке инспекције – Зорану Ђелову, начелници републичке грађевинске инспекције – Јелени Милосављевић и начелници одељења за заштиту и коришћење природних добара и ресурса и заштиту земљишта – Јасмини Јовић да јавно предузеће "Скијалишта Србије" врши радове на жичарама и ски стазама "Јабучко равниште" и "Бабин зуб" без усвојених Процена утицаја на животну средину. Поред привредног преступа по члану 40. Закона о процени утицаја на животну средину које је ЈП "Скијалишта Србије" тиме учинило, чланови Асоцијације изнели су и основану сумњу да се радови на хотелу "Јабучко равниште", ретардационој прегради на Дебештичкој реци и наведеним жичарама врше без грађевинске дозволе. До сада нико од надлежних органа није одговорио на питање да ли ти објекти имају грађевинску дозволу, укључујући и Одељење за грађење (сектор за грађевинарство, инвестиције и грађевинско земљиште, Министарство заштите животне средине, рударства и просторног планирања). Републички инспектор Драгана Шелмић, реагујући по пријави од 19.11.2011. у извештају наводи да је 4.11.2011. обишла терен, и да није установила неправилности. Индикативно је да је за ретардациону преграду установила да постоји решење по коме Процена утицаја на животну средину није потребна, за хотел "Јабучко равниште" констатовала је да је издата сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину, а за жичару - гондолу "Јабучко равниште" установила је "да се радови врше у складу са уловима Завода за заштиту природе". Очигледно је да инспекторка није желела да проверава да ли је за жичару потребна Процена утицаја на животну средину, и да ли је надлежни орган усвојио ту процену. Жичара "Бабин зуб" није споменута у извештају републичког инспектора. Према обавештењима које су чланови Асоцијације добили од Одељења за процену утицаја на животну средину, наведене процене усвојене су тек 20.12.2011, након што су радови на жичарама и стазама завршени.

~ albicilla