Нови хотел - нови скеч

Greenfield инвестиција?

Новогодишња еуфорија на Старој планини поводом свечаног отварања новог хотела вредности 30 милиона евра није дуго трајала. Приче о једном од најсавременијих хотела у Србији након само пет дана допуњене су новом информацијом да је у јеку зимске туристичке сезоне хотел – затворен. Узрок: нестанак електричне енергије и немогућност напајања хотелског комплекса водом. Гости су послати кућама или замољени да одложе свој планирани долазак док се проблеми не реше, а тужна сага о ски центру на Старој планини се наставља. И нажалост, не види јој се крај.

Наши велики „стручњаци“ и препоштени политичари као да се утркују ко ће имати више фотографија са свечаних отварања унапред пропалих „greenfield“ инвестиција по Србији. Тако је и са трендом изградње ски центара на свему што личи на планину у Србији, који се јавио последних неколико година и у коме предњаче „експерти“ Министарства економије и регионалног развоја. Заобилазећи све законске и тендерске процедуре, географско-климатска упозорења и економску логику, реализују се мегаломански пројекти са огромним хотелима, ски стазама и паркинзима који доносе тоталну деструкцију столентних шума, каптирање извора, равнање и бетонирање планине. Наравно, уз обавезно дистанцирање од постојећих села и локалног становништва (јер њихова мука би кварила идиличну слику која се ствара) и по могућству што ближе најосетљивијим природним стаништима. Вероватно мисле да ће доживај бити потпун само уколико гости хотела са једног прозора имају јединствен поглед на први степен заштите (ма шта то значило), а са другог могу да искоче на ски стазу.
На неки начин, изградња ски центара је најбољи начин да се прикаже како се нешто наводно ради. Крупне инвестиције, концентрисане на једном месту, са политичког аспекта, увек имају више шансе да буду примећене и „вредноване“. И наравно, најбитније, увек је тако лакше део износа задржати за себе и своје потребе. Са друге стране, развој сеоског туризма, односно свега што је разуђено, ситно и дуготрајно, представља тему која се заобилази. А о последицама „greenfield“ инвестирања, узетим кредитима и каматама, селима која нестају и загађеним планинама нека размишљају неки други. То очигледно није њихов посао.

Срђан Марчета