петак, 16. децембар 2011.

Старопланинска болорија полако умире


Старопланинска болорија (Boloria eunomia)
Да се о заштити животне средине у Србији води веома мало рачуна потврђује, у Европи незамислива, идеја о изградњи комплекса хотела и пропратних објеката у срцу књажевачког дела Старе планине. Јабучко равниште, високопланинска тресава чије очување мора бити приоритет по свим светским критеријумима, стављено је на продају. Вода која напаја екосистеме још из времена ледених доба се, док читате овај чланак, каптира за потребе вештачког снега и напајања бројних илегалних хотела.
Врсте које су своје место на Старој нашле пре но што је човек тамо и крочио биће заувек изгубљене. Једна од најзначајнијих јесте дневни лептир „Старопланинска болорија“ (Boloria eunomia). Од целог Балканског полуострва врста је одабрала да живи само на простору Старе планине у Бугарској и Србији, а Јабучко равниште је једино место где је можете посматрати "без пасоша". Иако сте је до пре неколико година могли видети на још једном месту у близини, то станиште је уништено приликом изградње скијашке стазе. Стога, уколико сте заљубљеник у природу, имате можда још само наредну сезону да видите ову предивну планинску лепотицу пре него што њено последње станиште у Србији заузму мини голф терени, између већ постојећих илегално саграђених викендица.
Росуља (Drosera rotundifolia)
Иначе, Јабучко равниште је заиста вредан предео. Слободно би се могло дефинисати као омања, нешто удубљена висораван око које се налази шумски појас мезијске букве. Трава је овде преко целог лета зелена и прошарана бројним цветовима наизглед обичних биљака. Ипак, уколико познајете биљни свет, већ на први поглед ћете приметити да чак ни кисељак није као било где другде, јер овде расте ендемични балкански кисељак (Rumex balcanicus). Није иста ни хајдучка трава нити кантарион, а пропланке красе бројне врсте орхидеја, многе реликтне врсте из ледених и бореалних периода, а шлаг на торти представља необична месоједна биљка росуља (Drosera rotundifolia), која се осим на Старој планини може видети и на Власини. Уколико решите да предахнете, зачуђени овим јединственим светом, увек се можете окрепити боровницама, брусницама, дивљим малинама и пити првокласну планинску воду.
На крају просто остаје неразумљиво како смо се толико удаљили од природе. Вековима су мештани хранили стоку листовима ендемичног кисељака, брали боровнице методама које се сматрају погубним за ове биљке, напасали стада међу цветовима орхидеја и чак узимали нешто тресета за своје баште. Човеков утицај је постојао, а природа је опстајала из године у годину и бивала увек иста и нетакнута. Ново друштво и богати самовољни појединци ускоро ће заувек упропастити природу овог краја, а са њом ће отићи и тамошње малобројно становништво које је пркосно опстајало свих протеклих година.
Немогуће је и појмити колико ће се изгубити ако самовоља буде јача од свих организација и појединаца у нашем друштву за које често кажемо да је демократско. Стара планина је проглашена за парк природе, значајно подручје за птице, одабрано подручје за лептире, a кандидат је да се нађе на сличној листи и због свог биљног света. Пошто се по неколико основа налази под заштитом државе, очито је да у држави не функционишу неки битни механизми, па је у последњих неколико година овој планини причињена знатно већа штета него у деценијама док није уживала заштиту закона. Једног дана, када главна артерија Јабучког равништа буде усмерена у бојлере петозвездичних хотела направљених за господу са доста дубљим џепом преостаће нам само да се опростимо од бројних бисера Старе планине. Нама најсиромашнијима ће остати горак укус у устима од чињенице да су паре из нашег џепа отишле на оно против чега се од срца боримо.

Нема коментара:

Постави коментар