Како држава легализује своје прљаве активности?

Како није било страних инвеститора, држава је решила да илегално изгради скијашки центар на Старој планини, а хотел је на готово предала Аустријанцима. Да би легализовали своје поступке и уредбе које нису били у складу са законом, најпре је измењен Члан 35 Закона о заштити природе (Сл. гласник. Бр. 88/2010) и донета уредба која уређује зоне заштите (Сл. гласник. Бр. 31/2012). Овим је омогућена изградња буквално било чега у II и III зони заштите.
 Грађевинска инспекција нишког управног округа је у складу са својим службеним дужностима почетком 2011. год. вршила надзор над изградњом објеката на Старој планини и у законитом поступку донела извршна решења, налоге за рушење хотела и пропратних објеката. Држава је на то реаговала изменама Закона о планирању и изградњи (Сл. гласник. Бр. 31/2012) којим се омогућује да објекти које сазида држава јавним новцем буду легализовани чак и на територији заштићених добара. Након тога, држава јавним новцем наставља изградњу објеката на Старој планини, а грађевинска инспекција 2012. по пријави поново врши надзор на подручју ПП Стара планина и доноси нова извршна решења за уклањање гондоле и жичара које су грађене без потребне документације.
Напомињемо да су оба закона изгласана 2009. године и била наводно усклађена са европским законодавством да би након само пар година били измењени.

Прочитајте цео текст за више информација везаних за ове измене!
У време изградње жичара, гондола и хотела сви радови су били потпуно нелегални, без потребне документације, која је дефинисана законом и која је још увек неопходна за изградњу оваквих објеката (посебно када је у питању заштићено природно добро). Како би се спречио урбанистички хаос, 2009. године је донет Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник. Бр. 72/2009 и 81/2009) који даје да се легализују објекти КОЈЕ ЈЕ МОГУЋЕ ЛЕГАЛИЗОВАТИ искључиво пре него што закон ступи на снагу. Дакле од 2009. године није могућа дивља градња! Чланом 187, Став 4 дефинисано је да објекти који су изграђени унутар зона заштићеног природног добра не могу бити легализовани! У том духу демонстрирајући снагу и „правду“  порушени су бројни објекти физичких лица (нпр. на Завоју код Пирота) док је истовремено држава на дивље градила  унутар заштићених природних добара Прве категорије, чак и у Првом и Другом степену заштите. Како изгледа, по одлуци Уставног Суда закон је претрпео измене (Сл. гласник Бр. 64/2010), а затим и измењен како би се нелегалне државне активности заташкале (Сл. гласник Бр. 24/2011 и 121/2012). Овим изменама и допунама Закона о планирању и изградњи из 2011.год. Члан 187 се мења до непрепознатиљивости , јер од 2009. до 2011. држава на дивље изградила ски центар и почела изградњу хотелског комплекса на Јабучком Равништу на Старој планини. Такође, на дивље је направљено и мноштво жичара и стаза у НП Копаоник уз велика разарања високопланинских травних станишта, пресецање водотокова, сечу и уништавање горњег слоја шумске вегетација...

Члан 187 Закона о планирању и изградњи из 2009. године:

За објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске дозволе не може се накнадно издати грађевинска дозвола ако је објекат: 
1) изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.); 
2) изграђен, односно реконструисан од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта; 
3) изграђен на површинама јавне намене, односно земљишту планираном за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се утврђује општи интерес, у складу са посебним законом; 
4) изграђен, односно реконструисан у зони заштите природног или културног добра; 
5) изграђен, односно реконструисан са наменом која је у супротности са претежном наменом у тој зони; 
6) изграђен, односно реконструисан на удаљености од суседног објекта која је мања од удаљености прописане одредбама Правилника о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа („Службени гласник РС”, број 75/03) које се односе на међусобну удаљеност објеката. 
7) изграђен, односно реконструисан тако да је висина објекта већа од висине прописане одредбама Правилника о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа („Службени гласник РС”, број 75/03) које се односе на висину објеката. 
Изузетно од одредбе става 1. тачка 3) овог члана надлежни орган ће накнадно издати грађевинску и употребну дозволу за изграђен или реконструисан објекат јавне намене, ако је тај објекат у функцији јавне намене. 
Изузетно од одредбе става 1. тач. 6) и 7) овог члана надлежни орган ће накнадно издати грађевинску и употребну дозволу, ако подносилац захтева за легализацију приложи оверену сагласност власника суседног објекта. 
За објекте из става 1. тач. 6) и 7) овог члана, може се накнадно издати грађевинска дозвола ако јединица локалне самоуправе у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донесе одлуку којом може на другачији начин утврдити услове у погледу удаљености од суседног објекта и висине објекта. 
Ако јединица локалне самоуправе не донесе одлуку из става 4. овог члана у прописаном року примењују се одредбе става 1. тач. 6) и 7) овог члана.

Члан 187 након измена и допуна Закона о планирању и изградњи из 2011. године:

За објекте изграђене, односно реконструисане или дограђене без грађевинске дозволе не може се накнадно издати грађевинска дозвола ако је објекат:

1) изграђен, односно реконструисан на земљишту неповољном за грађење (клизишта, мочварно тло и сл.);

2) изграђен, односно реконструисан од материјала који не обезбеђује трајност и сигурност објекта;
3) изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене или површина јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес;
4) изграђен, односно реконструисан у I степену заштите природног добра, односно изграђен, реконструисан или дограђен у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно ако су изведени радови на реконструкцији или доградњи културног добра, без претходно прибављеног мишљења органа, односно организације која се бави пословима заштите непокретних културних добара;
Тачке 5-7 су обрисане!!!
Изузетно од одредбе става 1. тачка 3) овог члана надлежни орган ће накнадно издати грађевинску и употребну дозволу ако је објекат изграђен на зеленој површини (осим објеката изграђених на постојећим, односно планираним парковским површинама) или ако је објекат изграђен у заштитном појасу магистралног или регионалног пута, ако орган, посебна организација, јавно предузеће или неко друго правно лице као управљач јавног добра, у складу са посебним законом, да сагласност за легализацију предметног објекта, осим за линијске инфраструктурне објекте за које грађевинску дозволу издаје надлежно министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине или ако је тај објекат у функцији јавне намене.

Објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у II степену заштите природног добра, могу бити предмет легализације ако су изграђени пре доношења акта о стављању тог природног добра под заштиту или су изграђени из средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, односно средстава правних лица чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе.

Објекти изграђени, односно реконструисани или дограђени без грађевинске дозволе у III степену заштите природног добра, могу бити предмет легализације ако су изграђени пре доношења акта о стављању тог природног добра под заштиту или су изграђени у складу са вредностима, потенцијалима и капацитетима заштићеног простора, у складу са принципима одрживог развоја, о чему доказ од надлежног органа, односно организације која се бави пословима заштите природног добра прибавља орган надлежан за издавање грађевинске дозволе у поступку легализације.

Када се као доказ у поступку легализације прилаже записник о извршеном вештачењу о техничкој исправности и испуњености услова за употребу објекта или пројекат изведеног објекта који не садржи све потребне пројекте инсталација, не прибавља се сагласност у погледу мера заштите од пожара, а надлежни орган констатује у диспозитиву решења да, с обзиром на минималну техничку документацију која се прилаже уз захтев, Република Србија не гарантује за стабилност и сигурност објекта.

Одредба става 5. овог члана не примењује се на објекте из члана 133. став 1. тач. 2), 3), 4), 5), 10) и 11) овог закона, као и на индустријске објекте у којима се производе, прерађују и дистрибуирају експлозивне материје, опасне материје и запаљиве течности и гасови.

Неке тачке које су ближе дефинисале где се не сме легализовати су једноставно нестале. У II зони заштићеног природног добра је сада дозвољена накнадна легализације објеката уколико је држава финансирала нелегалне „грађевинске подухвате“ што је БЕЗ ПРЕСЕДАНА и представља кршење устава РС. Такође, у III зони је могуће легализовати објекат на основу одлуке организације која се бави пословима заштите природног добра, која не мора имати довољно стручности да овакву одлуку и донесе. Невероватно!!!

Остали закони

Према закону о процени утицаја на животну средину документ „Процена утицаја на животну средину “ или „Студија процене утицаја на животну средину“ се израђују пре него што се изда грађевинска дозвола и пре него што отпочну радови! За нелегално сазидане објекте (тј. без грађевинске дозволе) усваја се „Студија затеченог стања“ са другачијом садржином. Како објекти на Старој планини сада имају „Процену утицаја“ и даље не постоји „Студију затеченог стања“ што практично значи да су и даље нелегални колико год били поткрепљени срамним изменама закона.

 

Када је одустала од решења за рушење нелегалних објеката, Грађевинска инспекција се није позвала на овај закон који је сада савршено упакован тако да држава може да ради шта год пожели унутар заштићених подручја, већ на Члан 271 Закона о општем управном поступку. (Сл. гласник РС Бр. 33/1997 и 31/2001):

(1) Административно извршење ће се обуставити по службеној дужности и спроведене радње поништити ако се утврди да је обавеза у целини извршена, да извршење није било уопште допуштено, да је било спроведено према лицу које није у обавези, ако тражилац извршења одустане од свог захтева, односно ако је извршна исправа поништена или укинута.

(2) Административно извршење ће се одложити ако се утврди да је у погледу извршења обавезе дозвољен почек, или је уместо привременог решења које се извршава донесено решење о главној ствари које се разликује од привременог решења. Одлагање извршења одобрава орган који је донео закључак о дозволи извршења.

Судећи по овом члану, овде није било никаквог основа за одустајање од извршења!


Члан 110. Закона о планирању и изградњи је и даље јасан и каже:

Грађење објекта врши се на основу грађевинске дозволе и техничке документације, под условима и на начин утврђен овим законом.

Одакле је све то плаћено и зашто?

ЈП „Скијалишта Србије“ и ЈП „Стара Планина“ градили су и то у заштићеном добру где је то фиксно било забрањено. За свакога! (Измењени Члан 187, Став 4 Закона о планирању и изградњи као и Члан 35 Закона о заштити природе). Питамо се наглас, како то да још нико није отишао на суд због овога??? Јер у време када су се дешавале нелегалне активности важили су стари закони којима је све јасно било забрањено.

ЈП „Стара Планина“ основано је мало пре почетка радова на Јабучком равништу, са малим оснивачким капиталом (колико се сећамо око 500.000,00 РСД), да би се на тај рачун уплатили милиони евра из буџета РС  који су потрошени за градњу хотела на Јабучком равнисту. Оснивачки капитал је јако мали и нема гаранције у оснивачком капиталу да би држава ту затим упутила милионе евра. То тако не иде! Да би се уложиле паре у одређену организацију/предузеће, неопходно је имати увид у претходни буџет и пословање истог.

Следеће што не ваља је да један хотел кошта 34. милиона евра. Један хотел без додатне инфраструктуре. Један нелегални хотел. Хотел који је саграђен из буџета Републике Србије! Републике која увелико приватизује остатке комунистичког режима и која по дефиницији не може да гради хотеле, фабрике, производне погоне и слично.

2011. године грађевински инспектор је донео извршно решење о рушењу 3 објекта на Јабучком равништу, али они убрзо бивају и легализовани без основе за легализацију. Одредба Члана 187, Става 5. не примењује се на објекте из Члана 133, Става 5 који каже да је за објекте констуктивног распона више од 50 метара дозволу издаје министарство, али уз сву потребну документацију. Конструктивни распон једног објекта 69 метара, а другог чак 91 метар и потребна документација није постојала! Држава се очигледно игра са сигурношћу људи јер овакав објекат у зони нестабилног тла (тресетна подлога) може да  изазове пуцање обејката па и урушавање. 

Иако су хотели гондоле и жичаре легализоване, остаје и даље нејасно ко је, како и на основу којих мерења подлоге, каквих урбанистичких и пејзажних  условиа, чије процене утицаја итд. смео да изда дозволе за оно што је бесправно саграђено. Ко је дао услове за сечу шуме на нестаблиним косим теренима? Иако не знамо шта је од документације заиста прибављено, подсећамо да је закључак о обустави поступка (који је потписао грађевински инспектор као првостепени орган) морао да потпише министар или другостепени орган јер се поништава и обуставља поступак који је покренуо првостепени орган.

Питамо се још како се може легализовати хидроакумулација на Дебештичкој реци за шта нема основа у законима? Не могу се почети никакви радови без водопривредне сагласности коју нико нормалан не би издао за такве услове на терену.

За крај најважније питање: „Како је неко, било ко тај  био, смео да из буџета рокне толике паре за дивљу градњу објеката у заштићеном природном добру!“

П. С.

Пун назив сада важећег Закона о планирању и изградњи је: ЗАКОН О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011 и 121/2012). Што довољно говори о „квалитету“ истог!