Уништење природе постаје „Национални значај“

Држава Србија је коначно успела да легализује све своје активности. Од 2013. године изградња скијашке инфраструктуре је проглашена пројектом од „Националног значаја“. Тиме је предузећу Скијалишта Србије дозвољена изградња скијалишне инфраструктуре у 2. зони заштите на Копаонику и Старој планини.

И док се капацитети са постојећих 2000 истовремених скијаша подигну на нешто више од 40000 у првој фази изградње око Бабиног зуба, питамо се да ли ће тамо остати бар мало места за природу?

Срамну одлуку можете погледати овде. Сматрамо да је ово само још један у низу доказа да врх наше државе ради искључиво у свом интересу, без поштовања основних начела и закона. Подсетимо на смену Лидије Амиџић, измене Закона о заштити природе и манипулацију са постојећим прописима и решењима.

Како држава легализује своје прљаве активности?

Како није било страних инвеститора, држава је решила да илегално изгради скијашки центар на Старој планини, а хотел је на готово предала Аустријанцима. Да би легализовали своје поступке и уредбе које нису били у складу са законом, најпре је измењен Члан 35 Закона о заштити природе (Сл. гласник. Бр. 88/2010) и донета уредба која уређује зоне заштите (Сл. гласник. Бр. 31/2012). Овим је омогућена изградња буквално било чега у II и III зони заштите.
 Грађевинска инспекција нишког управног округа је у складу са својим службеним дужностима почетком 2011. год. вршила надзор над изградњом објеката на Старој планини и у законитом поступку донела извршна решења, налоге за рушење хотела и пропратних објеката. Држава је на то реаговала изменама Закона о планирању и изградњи (Сл. гласник. Бр. 31/2012) којим се омогућује да објекти које сазида држава јавним новцем буду легализовани чак и на територији заштићених добара. Након тога, држава јавним новцем наставља изградњу објеката на Старој планини, а грађевинска инспекција 2012. по пријави поново врши надзор на подручју ПП Стара планина и доноси нова извршна решења за уклањање гондоле и жичара које су грађене без потребне документације.
Напомињемо да су оба закона изгласана 2009. године и била наводно усклађена са европским законодавством да би након само пар година били измењени.

Прочитајте цео текст за више информација везаних за ове измене!

Измене Закона о заштити природе

2009. године донесен је Закон о заштити природе који је био у скалу са европским законодавством и који је јасно донесен са циљем да,.... хм, заштити природу. Најзад то је и сврха Закона о заштити пророде, зар не?

Пошто је уследио низ нелегалних активности широм Србије од стране истих оних који су донели закон то баш и није било згодно. Решење није било у поштовању закона, већ у прилагођавању закона онако како одговара држави. 2010. године, Члан 35 Закона о заштити природе је потпуно измењен.

• Нема више зона Ia и Iб које су ближе дефинисале најугроженија природна подручја код нас, а прва зона заштите је сада доступна свакоме да може на миру да се по њој шета и вршља.
• Друга зона заштите је највећи проблем јер је често од изузетног значаја за очување природе!!! Раније је она била место где се чува природа и то традиционалним методама које су од вајкада биле присутне. Сада су ту дозвољене бројне љутске делатности које укључују и (додуше ограничену) изградњу готово свега што може. Добар пример су Стара планина и Копаоник!
• Трећа зона заштите више није ни вредна помена.

Одустајање од рушења жичара!

Иако је наложено ружење нелегалних жичара, надлежно министарство је након овога издало грађевинске дозволе те накнадно „легализовало“ објекте.

Налози за рушење жичара и гондола и решење којим се одустаје од рушења.
Налог за ружење објеката и решење којим се одустаје од рушења.
Налог за санацију ерозије.

Уставом Републике Србије је утврђено да сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону (члан 195. став 1.); да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство ( члан 197. став 1.). Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.( члан 197. став 2.).

Пријава за кршење Бернске конвенције

Неколицина невладиних организација се окупила око идеје да напише тужбу против кршења бернске конвенције. Исходишни документ који је отишао у Европу се може погледати овде.

Након тога, влада се консултовала са свим надлежним и одговорила бернској комисији. Овим су илегалне активности оправдане законима, међутим, комисија није имала у виду да је већина закона донета тек НАКОН што је учињено одређено кривично дело, са циљем да се кршење закона заташка.

Бернска комисија је одлучила да одбаци нашу пријаву и стави случај под извесним надзором. Одлуку можете прочитати овде. Основни разлози за ово су:

• Бернска комисија се не бави законима, те је ово пре случај за архуску конвенцију.
• Тужбу треба конципирати на конкретној врсти/станишту и дати јасне доказе како одређена активност утиче на ту врсту/станиште.

С тим у вези невладине организације позивају све људе добре воље који желе да се укључе у формирање правог случаја пред архуском конвенцијом или у конципирању постојеће тужбе тако да буде у складу са циљевима бернске конвенције.

Налог за рушење нелегалних објеката на Старој планини

Асоцијација невладиних организација окупљених око очувања ПП Стара планина је добила одговор од Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, поводом изградње нових, нелегалних гондола и жичара око Бабиног зуба. Како сазнајемо, републичка грађевинска инспекција наложила је рушење ових објеката, а цео одговор Министарства је доступан на овој страници.

Надамо се да ће ово бити прва у низу победа против илегалног уништавања природе и да ће се као таква спровести до краја! Налог инспекције само потврђује оно што је Асоцијација говорила свих ових година, да су радови на Старој планини илегални, неусклађени са бројним законима и нижим правним актима Републике Србије.